ХРАМ РОЂЕЊА СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА - ВРАЊЕВО

02.09.2016.

Молебан за почетак нове школске године

Фотографије можете погледати ОВДЕ.

09.06.2016.

Вазнесење Христово – Спасовдан

 

12.05.2016.

Свети Василије Острошки Чудотворац

02.05.2016.

Благодатни огањ

 

01.05.2016.

Васкршња Литургија

Васкршње јутрење

30.04.2016.

Бојење васкршњих јаја

29.04.2016.

Велики Петак

• Изношење плаштанице

 

• Погреб Христов

23.04.2016.

Врбица

Лазарева субота

20.03.2016.

Недеља Православља

О Недељи Православља

27.01.2016.

Свети Сава

19.01.2016.

Богојављење

07.01.2016.

Божићно јутрење

Божићна Литургија

06.01.2016.

Бадњи дан

02.01.2016.

Свети Игњатије Богоносац

 

19.10.2015.

Свети Никола

07.07.2015.

Храмовна слава

    Празник рођења Светог Јована Крститеља у Врањеву отпочео је свечаним литијским дочеком  Архијереја од стране свештеника и  верног народа  и Његовим уласком у свети храм.

    Служена је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао  Епископ банатски г.г. Никанор уз саслуживање  свештенства архијерејског намесништва новобечејског и кикиндског, у  присуству великог броја представника  јавног, културног, политичког и привредног живота  нашег града и наше  Епархије и великог броја верника.

У чин ђакона рукоположен је Мирослав Ивковић из Зрењанина.

      По одслуженој Литургији обављен је трократни  литијски вход  и пред храмом  је освештан и преломљен  славски колач овогодишњег домаћина г. Дејана Вребалова и његове породице.

      За наредну годину колач је прихватио г. Срђан Тајков.

      Ова храмовна  светковина настављена је Трпезом љубави која је труд и принос  данашњег домаћина славе као и богољубивог братства овога светога Храма.

13.04.2015.

Благодатни огањ

Благодатни огањ, пламен са Христовог гроба у Јерусалиму, стигао је 11. априла у Србију, а данас је унет и у наш храм.

Кликом на линк испод, прочитајте више о Благодатном огњу.

Благодатни огањ

12.04.2015.

Васкршња Литургија

12.04.2015.

Васкршње јутрење

11.04.2015.

Велика субота

10.04.2015.

Велики Петак

04.04.2015.

Врбица

13.03.2015.

Исповест свештенства намесништва новобечејског у Куману

 

01.03.2015.

Недеља Православља 

27.01.2015. 

Свети Сава

20.01.2015. 

Свети Јован Крститељ

19.01.2015. 

Богојављење

07.01.2015. 

Божићно  јутрење и Света Литургија

06.01.2015. 

Паљење бадњака 

07.07.2014. 

Прослава Ивањдана – храмовне славе у Врањеву

Данас наша Света Црква молитвено прославља празник Рођења Светог Јована Претече и Крститеља Господњег. Празник је молитвено и свечано служен и у нашем храму.  После резања славског колача и благосиљања кољива, сви присутни су учествовали у трпези љубави.

22.06.2014.

Посета оца Михаила Теребунцева из Украјине

20.04.2014.

Васкршње јутрење

Васкршња Литургија

19.04.2014.

Бојење васкршњих јаја

18.04.2014.

Велики петак

 Христов погреб

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

12.04.2014.

Лазарева субота – Врбица

06.04.2014.

Јелеосвећење

27.01.2014. 

Светосавска академија у Дому културе

Свети Сава – Литургија и резање колача; Резање колача у школи

20.01.2014.

Свети Јован Крститељ – Литургија и резање колача

• Бадњак (у неким крајевима зван и весељак) је дрвена облица која се код православних Србаобредно налаже на ватру домаћег огњишта на Бадње вече. Дрво за бадњак, најчешће млад и правцер, сијече се ритуално рано ујутру на Бадњи дан. Сјечење, припрема, уношење и налагање изводе се кроз сложене обреде, који у разним крајевима имају различите форме. Изгарање бадњака попраћено је молитвама да у наредној години не мањка хране, среће, љубави и новца. Према бадњаку се односе као према личности; упућују му поздраве и приносе жртве: жито, вино и мед. Бадњак гори и током Божића: први посјетилац на Божић удара по њему жарачем или граном док жели да срећа и напредак породице буду обилати као варнице које излијећу из бадњака. Будући да данашњи начин становања не дозвољава ватру на огњишту, бадњак је најчешће представљенхрастовом гранчицом којом се на Бадњи дан украси дом.Бадњак се свечано ложи у знак сјећања на ватру коју су по народном предању витлејемски пастири наложили у пећини у којој се родио Исус Христос, да би огријали божанско новорођенче и његову мајку. Бадњак се такође може тумачити као симбол крста на коме је Христос распет, при чему топлина ватре симболизујуе спасење за људски род које је, по хришћанском вјеровању, омогућено Христовим распећем. Историчари религије, филолози и етнолози сматрају да су Срби наслиједили овај обичај из своје претхришћанске религије. Они тумаче бадњак као утјеловљење духа растиња и као божанство које умире спаљивањем па ускрсава, којем су се приносиле жртве и упућивале молитве ради плодности поља, здравља и среће продице. Његова ватра симболизовала је свјетлост сунца, обезбјеђујући сунчеву животворну снагу у наредној години. Неки од јужнословенских народа имају сличне обичаје, а традиција да породица на Бадњи дан свечано наложи дрво на огњишту забиљежена је и међу другим европским народима.

  Српска традиција налагања бадњака, изворно везана за домаће огњиште, прелази за вријеме Краљевине Србије и у јавни простор. Међу њеним војницима развио се обичај да ложе бадњаке у касарнама. За вријеме Краљевине Југославије војна церемонија са бадњаком даље је разрађена и стандардизована у правилима службе, али је њеном извођењу дошао крај избијањем Другог свјетског рата. Од задње деценије двадесетог вијека, Српска православна црква и локалне заједнице организују јавне прославе Божића у којима бадњак има битну улогу.                                         И ове године парохијани при храму Рождества Светог Јована Крститеља су везали бадњаке, који су касније освећени и  дељени народу, који су бадњак носили својим домовима.   Парохијани га на Бадњи дан свечано посијеку и одвезу до цркве, у чијој порти се обави налагање бадњака уз благосиљање свештеника. Свечаност се завршава дружењем парохијана окупљених око ватре.